Oba ova oblika toplote su značajna u klimatizaciji:
- toplota koju osećamo
- latentna toplota
Toplota koju osećamo
Prilikom grejanja nekog predmeta, njegova temperatura raste i povećava se toplota. Povećanje toplote se zove „toplota koju osećamo”. Na sličan način, ukoliko se toplota odvodi sa nekog predmeta i njegova temperatura opada, odvedena toplota se takođe zove „toplota koju osećamo”. Toplota koja prouzrokuje promenu temperature nekog predmeta se zove „toplota koju osećamo”.
Latentna toplota
Sve čiste materije u prirodi su u stanju da promene stanje. Materije u čvrstom stanju mogu da pređu u tečno stanje (led u vodu) a tečnosti mogu da pređu u gasovito stanje (voda u vodenu paru), ali ove promene zahtevaju dodavanje ili oduzimanje toplote. Toplota koja prouzrokuje ove promene se zove latentna toplota.
Latentna toplota ne prouzrokuje promenu temperature date materije - na primer, voda i prilikom ključanja ostaje na temperaturi od 100°C. Toplota koja je dodata da bi voda ključala se zove „latentna toplota”. Toplota koja prouzrokuje promenu stanja bez promene temperature se zove „latentna toplota”.
Razumeti ovu razliku je osnovni faktor da bismo razumeli zašto se u sistemima za hlađenje koristi rashladni fluid. Ovo takođe objašnjava zašto se termini „totalni kapacitet” (toplota koju osećamo i latentna toplota) i „kapacitet toplote koju osećamo” koriste da bi se definisao kapacitet hlađenja nekog uređaja. Tokom ciklusa hlađenja, u uređaju dolazi do kondenzacije zahvaljujući uklanjanju latentne toplote iz vazduha. „Kapacitet toplote koju osećamo” je kapacitet potreban da smanji temperaturu, a „latentni kapacitet” je kapacitet potreban da ukloni vlagu iz vazduha.